Zlatni Zlatko

Sedim ja sinoc sa dragom mi SoNjom za sankom nekad cuvenog mesta za izlazke- Pub Eleven. Poslednji put kad smo tu bile zajedno (a ima bogami jedno 5 godina) ponapijale smo se ko ludjakinje, ukljucujuci i JeCu, flert na sve strane, plesale do iznemoglosti, cak mi je bio ispao tadasnji iphone u wc solju, bio je tu cak i dobro nam poznati Her D. U svakom slucaju, bile su to lude noci da tako kazem.

Bilo kako bilo, neke stvari su se u medjuvremenu promenile, i to ne samo mi, vec i samo mesto. Svira neki fin bendic kombinaciju domaceg i stranog rocka, nisu losi, jes’ da su klinci, ali su skroz ok, oko nas neka ekipa onako malo smusenija. Doduse, ruku na srce, nismo ni nas dve bila u nekom full mood-u, upravo izasle sa Kolarca.

A na Kolarcu- ljudi moji, fenomenalno! Takvo uzivanje, Beogradska Filharmonija je ovaj put cini mi se nadmasila samu sebe. Neverovatno. Kao na nekom oblaku, pa onda borba sa talasima, pa strast, pa mirnoca, pa to su se emocije menjale kao od sale.

No medjutim, nakon takvog spektakla ipak je tesko upasti u neko dobro rock me baby raspolozeljenje. Ali SoNjcek i ja se ne damo tako lako, idemo na picence,  pa ako bude bas tako lose, lako cemo kuci. Pridruze se tu nama neki moji prijatelji i prijatelj prijatelja, zvacemo ga Zlatko. A Zlatko je pravo zlato, otelotvorenje onoga sto bismo mi htele da nam budu partneri kad izadju solo u grad. Fin, lepo raspolozen- ali ne preterano, pricljiv- ali bez ikakvog flerta, proverava telefon dovoljno cesto, uljudan, pijucka pomalo- ali ne preterano, ozenjen- i to odmah stavlja do znanja. Milina!

I eto, to sam htela da podelim sa vama- ziveli svi Zlatki ovog sveta, i od sad pa na dalje cu ziveti u ubudjenju da je i moj djuvegija Zlatko kad mene nema.

 

Advertisements
Posted in joie de vivre | Leave a comment

B2B

Bog’te, skoro mesec ipo od prethodnog posta, al vreme leti, ko bi reko. Sedim tako na poslu, ima ga poprilicno pa je onda muka zapoceti, i razmisljam o predstojecem ispitu- jos ovaj i eto meni dugoocekivane licence.

Nego, as you may know, pocetkom septembra uskocih u “zajednicki zivot” vode. A onda malo zatim i:

E sad necu vas smarati sa svim mogucim kombinacijama koje sam isprobala, a bilo ih je, cisto da se zna, jer sebe nikad nisam umela da zamislim u vencanici, pa mi se retko koja zaista i svidi. No, naci ce se vec nesto.

U medjuvremenu planiranje se vec ozbiljno zahuktava.

Gosti:
Spisak broji 200 ljudi. Samo sa moje strane. Pa jos 200 sa djuvegijine, i eto nama 400 gostiju. Sitnica.

Lokacija:
Kragujevac. U prevodu, ovih mojih 200 treba smestiti i doterati do Kragujevca. Sitnica.

Muzika:
bez orkestra, nista! Narodnog, naravno. Al’ eto zackoljice, izbirljiva mlada (odnosno moja malenkost) bi malo muzike na engleskom, a bilo bi odlicno ako bismo mogli i koji francusku pesmicu. Znate onu Zaz- je veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur.. Ili mozda Edith Piaf?
Sve ce to djuvegija da sredi! Mlada resila da digne sve 4 uvis i samo da daje instrukcije. A usput da trazi cudesnu pesmu za prvi ples.

Djuvegijina tasta:
Tako sitna i na prvi pogled miroljubiva. Ali, ispod mire sto djavola vire. U ovom slucaju i vidu 100 pitanja. 1000 zasto i 1000 zato.
“Svadba jeste za 8 meseci, ali o nekim stvarima treba odmah razmisljati”. Pomislim ja neke krucijalne stvari koje sam zaboravila.
“Ko ce da kiti svatove? Drugo,da li se pokloni daju pre ulaska u salu ili nakon? A cvece? A slikanje? A..”
Khmm, polako mama, ima vremena. Nemoj da nam djuvegija pobegne glavom bez obzira. Sta cu onda?!
To me natera da se prisetim zanimljivih dogovodvstina iz samackog zivota. Hmm, pa ne mogu bas da kazem da mi je bilo lose, cak sta vise.
Prodje mi misao da mozda dam malo mami podstreka sa svim tim ispitivanjem, mozda jos malo uzivanja u solovanju i nije bas tako na odmet.
Ali kad vidim svog dragog omeksa mi srce, pa mi bude malo zao potencijalnih muka koje ga cekaju.

I tako, ukratko, jasno vam je zasto postova nema.

Posted in joie de vivre | Leave a comment

15 godina kasnije

Danas je 15 godina od 5-to oktobarkse “revolucije”. Mislili ste da bi bilo za ocekivati da se ovaj datum i zvanicno obelezi? Ili recimo da cemo imati neki vid setnje gradom, demonstracija, talk show-a, izvestaja medija (nekad i sad), intervjua, vesti? Nesto?

Dobro dosli u zemlju Srbiju.
U kojoj vreme ide u nazad.
U kojoj gradjani izrazavaju svoje veliko nezadovoljstvo na twitteru i facebooku. 
U kojoj se gradi Beograd na vodi.
U kojoj niko nikad ne odgovara.
U kojoj moze da se desi pad helikoptera koji niko nikad ne istrazi.
U kojoj moze da prodje da Ministar Unutrasnjih Poslova ima lazan PhD.
U kojoj kako stvari stoje i gradonacelnik glavnog grada ima lazan PhD.
U kojoj se ne zna ko jos iz vladajuce strukture ima lazan PhD.
U kojoj vlada cenzura i autocenzura.
U kojoj brat Premijera ima laznu licnu kartu i otvara fantomska preduzeca.
U kojoj otpora nema.
Dobro dosli u zemlju Srbiju.
Posted in Uncategorized | Leave a comment

Big brother is watching you

Ovih dana se pokrenula tema rijalitija u zemlji Srbiji. Sto je i normalno jer, znate, mi vecih problema ni nemamo. Tako barem  zvuci kad gledate RTS 1 jutarnji program. Koji je btw najozbiljniji od svih ostalih jutarnjih programa koji se trenutno nude na malim ekranima (hm, doduse ovo malim ekranima je sad vec prevazidjeno, posto pravo da vam kazem sad kad sam birala svoj 32inchni tv nagledala sam se svakojakih samo ne “malih” ekrana, te moj ispade jedan od najmanjih- no dobro, kako god).

E sad, pitate se sigurno vi, otkud to da ja pa gledam RTS 1 jutarnji program- odgovor je sasvim kratak: zapoceh pre koji dan zivot u dvoje. I koliko god to prijalo- a verujte mi da prija, toliko je i cudno, smesno, a pomalo i naporno jer solo vremena za recharge baterija je sve manje. Sad se sve nekako planira- mada, krisom cu priznati da je to za mene fun part- planerka u meni dozivljava dnevne ekstaze…

Elem, da se vratim na tematiku. Posto kao sto rekoh, ovih dana, da ne kazem meseci, u nasoj miloj zemljici cvetaju ruze, najnormalnije je da se pozabavimo nekim malo sporednijim drustvenim temama- ali molim vas samo iz sedeceg polozaja.

I tako, razmisljajuci sta bi mogla da bude senzacija ovih dana, neko je osmislio fenomenalnu ideju- peticija protiv rijalitija na tv-u! Woww, odjednom na hiljade pristalica- jer ne daj boze da izleti na fb da nisi kliknu, lajkovao, sharovao, komentarisao, pa da bude da krisom gledas Happy tv, Farmu i Velikog Brata dok pljujes po netu. Eto nama i velikih i hrabrih studenata koji su se odjednom setili da ne treba da protestuju samo onda kad se dizu skolarine, povecavaju kvote za budzetske studente itd, vec da i oni imaju glas u ovom nasem drustvu- i eto prilike da se organizuje ni manje ni vise protest protiv rijalitia.
Mislili ste da ce neko pokrenuti peticiju protiv cenzure, ili recimo za odgovornost RAA sto ne sankcionisu takve emisije, sto dozvoljavaju kanale kao sto je Happy tv? A pa ne, to nas ne zanima. Uostalom, cenzure nema, zar ne? A ne zanima nas pravo da vam kazem ni Beograd na Vodi, jer mislim tako vec bodemo oci najvoljenijem.
Nego ako moze nesto sto ce javno da pokaze da se vi kulturno uzdizete, da nikad ne gledate te bljuvotine, da umete da prepoznate kic i sund i da se toga gnusate. A ponajvise da ne mozete da verujete kako je moguce da tolika populacija gleda te odvratluke, i uostalom gde su ti ljudi?? Eto, bas vi nikad ne okrenete te kanale. I naravno, ako moze sve to dok sedite za kompom gutajuci ocima sajtove Blica, Kurira, Sveta i Skandala i tu i tamo skrolojuci kroz fb i ocaravajucih slika sa vencanja. Sto pasivnije i agresivnije moguce. Da se zna!

A za to vreme- nas najvoljeniji nas ubedjuje kako ce plate i penzije doziveti nezapamceni rast, protest u vidu gumene patke na vodi se nasilno obustavlja, RTS 1 nam objasnjava kako fenomenalno zivimo, pokazujemo kako smo najhumaniji narod jer iako nismo u EU eto i mi prihvatamo da zajednicki resavamo problem azilanata, i za sam kraj dicimo se fenomalnim rezultatima pregovora sa Kosovom.

Nervira vas rialiti- promenite kanal. Verujte mi, lako je.

Posted in joie de vivre | Leave a comment

File mou

Braca Grci u problemu…i to vec poduze.

Beogradska “elita” se digla na noge da pokupuju stanove u Solunu za smesne pare- “za 20,000 evra moze da se nadje sta ‘oces”. Na svakom cosku cujem kako je neko nesto kupio. Neko je video odlicnu priliku pa cak pokupovao vise tih stanova. Sto da ne?, kad je vec dzabe! 
Oduvek me je ova nasa “elita” odusevljavala. Verovatno sad vec SNS-ova “elita” posto je DS puko ko zvecka. 

Ovaj nas Beograd postaje jedan veliki vasar. Uskoro cemo vratiti avlije. Od onog boemskog duha kojim je odisao sad sve vise odise kic, sund, i potpuni nedostatak ukusa.
Berlinski trip kojeg se jezim nas jos uvek malo odrzava u zivotu, ali i on posustaje. Eno restorana Savanova da jos malo pridoda potpuno kicerastvu.

Biciklisticku stazu blokirali. Sta ce nam biciklisti??

Vodja nastavlja sa svojom diktaturom. Na celom Vracaru zaokruze
ne rupe na putu kazu “Rupe koje je ostavila DS”. Ne znam odakle da pocnem koliko je poremeceno ponasanje.

Juce idem ka pijaci i ispred sa nadzidzali sa standovima: SNS, DS pa onda SPS- doslo mi da dodjem da kupim jaja pa da ih gadjam od preko puta. Al nesto nisam imala herza…

E, da, i razlog zbog cega sam uopste pocela da pisem danas- Grci, odlican clanak u Psecaniku:
KLIK

Posted in joie de vivre | Leave a comment

Ono sto bi moglo biti a nije

Pocela snizenja!! Taj dugo ocekivan period blagosti! A verovatno i period bankrotstva odmah zatim jer kupovati se mora i sto treba i sto ne treba- jer, pa, snizenja su. Toliko.

Dosao do mene danas opet neki tekst “koji kruzi netom i izaziva odusevljenje” o generacijama odraslih na ovim prostorima do 90-tog godista- cini mi se da je najveci akcenat dat na generaciji 70-tih ali ima za svakoga po nesto.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=29&nav_id=1009569

Teskt bi mogao da bude sasvim simpatican posto je doslo doba da se eto i moja generacija (80-te) priseca nekih lepih trenutaka detinjstva kojih vise nema. Da, zaista bi mogao da bude, onako, mozda malo slagerica, ali zasto pa mora svaki tekst da bude okrenut teskim temama, grckoj krizi, politickoj situaciji, cenzuri, itd. Slazem se, treba se malo i razgaliti laganim temama.

No medjutim, ono sto bi moglo biti u najvecem broju slucajeva- nije. Tako i ovaj tekst. Toliki zal za proslim vremenom dugo nisam susrela. Pa zar nismo mi ti koji smo sa podsehom gledali nase roditelje i njihove generacije kako su jugonostalgicni? I od takvog vidjenja mi je bilo muka- ipak su neutralnost i umerenost uvek na ceni. Ali bez obzira, secam se kao juce kako sam prvetala ocima na moje kad su mi objasnjavali o kvalitetu muzike nekad i sad, izlasci, zivot, itd itd. I sta sad?

Sad nam smeta sto deca previse vremena provode za kompjuterom umesto napolju, smeta nam sto se prijatelji dodaju a ne sticu vremenom, smeta nam sto igraju igrice za koje nismo ni znali da ce postojati- a ni danas ih ne znamo- smeta nam sto je manjak koncentracije svima problem, sto se ne cita dovoljno, sto smo postali instant drustvo, itd itd.

Da, i meni sve to smeta. Ali zar to znaci da treba da se vratimo vremenu kad smo imali dva tv kanala a ne 99?
Da li treba da ne saznamo nista o svetu nego da ostanemo iza nasih malih tv ekrana od dva tv kanala na kojima moze da nam se serviraju informacije kakve treba a ne kakve jesu (mada koliko vidim i sa ovih 99 isto filtriranje dobijamo)?
Da, i nase mame su pusile i pile i jele nezdravo- e pa hej, ajmo onda i mi! Ajde svi da pusimo! Sto, pa sta fali? Ahaa, rak pluca i tako to? Ma jok! Ko je to jos dobio? Aha ljudi koji su pusili po 40 godina? Uh cek pa zar nije to bas ta generacija nasih roditelja?
Mogla bih ovako do sutra…

I eto tako jedan tekst koji je mogao da bude sasvim fin a nije. To mu dodje ko decko, vidis potencijal al dzaba.

Sto bi rekli- vise srece drugi put.

Posted in joie de vivre | Leave a comment

Pripreme

Turbulentna danasnjica, nema sta. Trenutno nazovi najveca muka nam je kako za sto krace vreme izgledati poput diva iz casopisa. Malo dijetica, malo vezbanje, malo ovo, malo ono- kad ono malo morgen!

Danas sam posebno naostrena s obzirom da sam, osim baleta, latino plesa, vodjenja racuna o ishrani, odlucila da ubacim i plivanje pre posla jer sam pocela da se sirim tamo gde ne treba od prekomernog sedenja tokom dana. I tako ja jutros odmah sa bajle onako polu krmeljiva odvucem se do bazena, sva sreca 10 min od kuce, i uskocim u bazence kao omanji tegic. (Uh bogami, i nije mi neko poredjenje, posto imam verovatno mnogo vise kila od omanjeg tegica. Kako god, shvatili ste poentu.) Tamo naravno frajer za spasioca, dodje mi da odglumim davljenje ali kapiram da nije bas mesto & vreme, onda jos jedan frajer se bacaka u bazenu pokusavajuci da odradi fenomenalni delfin, dva gospodina, jedna gospodja i moja malenkost. Malo je reci da sam se poprilicno iznervirala jer mi u ranu zoru, u jednodelnom kupacem, sa vezanom kosom na vrh glave, ne-pocrneloj, poslednje sto treba zagledanje nekih tu frajera. Bolje nemojte momci, udaljite se, pustite devojku da odradi svoju vezbu.

A otkud volja pitate se? Eeee, pa volja je tu jer svakodnevno vidjam gola dupeta, stomake, noge, butine bez grama sala, celulita i ostalih nepozeljnih pratioca. A onda pogledam sebe i..pa cim se ovoliko mucim, pretpostavljam da shvatate.

Ne bih da ovde prodajem feministicke fore i fazone, posebno sto muskarci ovih dana vode isto toliko racuna o svom izgledu, ali mislim koliko cemo muciti sebe zarad dnevne torture koja stize do nas na razno razne nacine??  Hej, zene sveta! Osvestite se! Same pravimo sebi presiju, same pravimo od sebe nesto sto nismo. Nije neophodno da sad pustamo zbunice ispod pazuha koji su sad navodno aktuelni, i da odustanemo od depiliranja nogu, sredjivanja obrva itd, ali potrebno je da u ovom procesu emancipacije koji smo zapoceli istrajemo, da dokazemo da mozemo, da nije bitno kako izgledamo vec kako se osecamo. A to serviranje lepih mladih zategnutih zadnjica na svakom koraku zamenimo uspesnim zenama koje se bore za svoje mesto u ovom Man’s World.

Cisto da podelim sa vama- moje dve koleginice su nedavno isle na sastanak na visokom nivou i bile su jedine 2 zene medju 12 muskaraca. Hocete dalje? Moja dobra drugarica, svima poznata kao KeVa, je jedina zena trenutno na visokoj poziciji u regionu!! Da, da… Pa vi sad meni recite gde smo mi kao zene? Na nasim spiskovima 100 najuspesnijih zena na prvim mestima su zene politicara.

Bitno da u Cosmo-u mozemo da procitamo kako da zavedemo decka za 10 dana. Pa nije ni cudo sto nam sadasnje devojke koje tek treba da otkriju sebe idu unazad i prihvataju polozaj zene u drustvu za koji su se nase pretkinje onoliko borile da ga promene.

I znate sta? Da, feministkinja sam, i to velika.

No, to me ipak ne sprecava da pozelim lepo vitko telo, jer, ipak leto samo sto nije i mora se pripremati kako bismo na plazi mogle da sakupljamo uzdahe i daleke poglede.

Ali ne treba zaboraviti veliku mudrost- lepota dolazi iz unutra. Oh, yeah!

Posted in joie de vivre | Leave a comment

Masta radi svasta

Ceo dan pokusavam da svoju frustraciju prenesem na ovaj lepu belu povrsinu, medjutim ne ide mi. I dzaba meni i Vivaldieva cetiri godisnja doba, i zamisljanje Zen bastice koju nemam, i razmisljanje o mastanju koje sam imala jutros dok sam setala psa, kad za neciji idiotizam nema mernih jedinica a ni leka.

Ali terapeutski cu ipak pokusati da sebi olaksam ovaj radni dan, posto svakako ne mogu da se skoncentrisem na bilo koji umniji rad.
Hmmm, evo Vivaldi tresti, i sad cu lagano da se prisetim mastarija na putu iz parka ka kuci…
Ne znam da l znate, ali imam psa, inace, verovatno se ne bih ujutro sama setala parkom (bar se nadam…). Cesto me pitaju da li ide na baterije, slicno kao i na ostala pitanja koja mi pomalo idu na zivce (tipa- a kad ces ti lepa nama da se udas, kad mislis da radjas decu, kad mislis da upises doktorske (da cak i takva pitanja dobijam!?!!!)) na ovo, kako vreme ide, imam razlicite odgovore:
– na pocetku: objasnjvam zbog cega sam uzela malog psa i kako je to super jer je u stvari kucni pas, pa kao da imas macku samo se ne linja. I ne, nemam nista protiv macaka, i ne, ne moraju svi ljudi da se dele na “pse i macke”, kao sto se ne dele svi tipovi na “sise i dupe”
– nakon nekog vremena: ne, nije na baterije.
– sadasnje vreme: jeste, jeste, jutros me mrzelo da je navijam, pa zato sad malo trokira. Jer se uvek setim deke koji je imao upravo taj komentar na svakog malog psa, pa i ovog “naseg” i bude mi toplo oko srca.
Elem, svako jutro pre posla setam svog psa. I tako i jutros, al za divno cudo nema nikog sa divnim i najpre orginalnim humorom na putu do parka.
Park sasvim prazan, taman da se pas opusti i trckara svojim tokom. Taman da gazdarica krene da razmislja o svemu i svacemu.
I tako…razne misli se roje.. Najpre sam malo razmisljala o Gdin-u Finom, koji je jos uvek Fin, ali izgleda da nesto nije bas totalno odusevljen stvorenjem koje nas ne pusta da se na miru ljubakamo vec zahteva posvecivanje pune paznje. Bilo bi super kad bih imala decka koji isto tako ima nekog psa, pa zna sta ga ceka…
I kako to da ja nisam dozivela Holivud i upoznala The Man Of My Deams u parku kako seta svog psa?? Eto setam ja ovu moju skoro svako jutro a oko mene sve neki bakutaneri i dekice, ili zene, ili porodicni ljudi sa decom. Kako bre ne bude neki frajer???
I taman kako sam to pomislila kad moja gospodja se zatrca u susret svom drugu iz parka zvanom Toto. I eto, ako nije nasla gazdarica, a onda je bar ona nasla Toto-a. Pogledom potrazim gde je devojka sto obicno seta Toto-a, i u tom trenu shvatim da Toto ima i gazdu. Razlika u godinama nedovoljno velika da joj bude tata (jer cigancici nisu), a ona opet nekako previse mlada da bi bila udata i zivela sa deckom. Toto se sav sepuri a bogami ni vlasnik ne zastajkuje u tome. Malo razgovor o psima, par osmeha i ja odlucim da od sutra vise nema odlaska u park sva u rasparu pre sredjivanja za posao, vec obrnuto, sredjena nego sta. Cao, cao, vidimo se.
Na putu ka kuci, dala sam malo svojoj mastariji slobodu. Jer ipak, po ovom lepom danu mastanje je dozvoljeno. Toto-ov vlasnik (koji je sasvim simpatican) postaje visi za koji centimetar i vise nalik Clive Owenu (npr), a ona simpaticna devojka, mu je sto posto mladja sestra. Na sledecem susretu razmenjujemo brojeve telefona, i dogovaramo se za kafu. Na kafi shvatam da je super zanimljiv, i da je u stvari potpuno Idealan! Pocinjemo da se zabavljamo, i ja se napokon zaljubljujem! Leptirici u stomaku, drzanje za ruku, bioskop, prvi sex koji je potpuno ludilo. Ne opterecujemo se ni sa cim, provodimo vreme zajedno, prijamo jedno drugom, ali ne dozvoljavamo da nemamo vremena ni za koga drugog osim za nas dvoje. Spajamo drustva, izlazimo odvojeno a ponekad i zajedno, sve je super. I tako dok trepnes, pocnemo da zivimo zajedno, bas se super slazemo, ne svadjamo se vec samo raspravljamo i razgovaramo, stalno razgovaramo, i svakim danom unapredjujemo nasu vezu. Uskoro se odlucujemo da se uzmemo, ne jer je vreme, i ne jer to tako treba, nego zato sto oboje zelimo. Tam tara ra ram, tam tara ra ram, tam tara….
…..Ajaooooo, ugazih u govno!!!!
Agrrrrrr, eto tako to ide kad se previse masta!!!
Hmmm, da i nije imalo ovo neko terapeutsko dejstvo, ali barem sam usepla da preguram poslednjih 20 minuta na poslu a da nikoga zivotna ne ugrozim.
Posted in joie de vivre | Leave a comment

Godina brzo prodje, Vucic i u snovima, 50 shades, losa karma, i tako te stvari

Ovako, postoji poprilican broj stvari o kojima bih zelala da pisem, tako da pre svega, evo prvo kratkog pregleda tema:

1. Godinu dana blogovanja- Wohoooo!!
2. Dan zaljubljenih- prodje i taj dan
3. 50 shades of Grey- cemu cela polemika??
4. OMG Sanjala sam Vucica, sta sad?!
5. Losa Karma i kako se protiv iste izboriti?

1.
I tako…prodje godinu dana od kako sam pocela sa blogovanjem. Mislila sam da cu imati neki bas onako dramaticno lep post da napisem, ali cvrc. Cak sam propustila i datum, dobro je da nisam mesec!

2.
Fama oko dana zaljubljenih… Ne javljanje odredjenim osobama taj dan da ne bi pomislile ono sto se pomisliti ne treba… Kako se opet zaljubiti? Sta raditi i gde ici? Praviti cisto feministicko okupljanje single drugarica- ahh opet cliche. A ustvari, dan ko dan, jos jedan izlazak u subotu vece a povratak u nedelju ujutro kad se otvara pijaca, eto nista manje, nista vise

3.
Ne razumem polemiku vezanu za ovaj film? Mislim, kao i knjiga, film je po meni super. Jedna klasicna ljubavna prica malo eksplicitnije napisana i snimljena. Prvo, ko ocekuje pornic- nije. Ko ocekuje cedan film, iliti Titanik- nije. Znaci film jeste eksplicitniji, ali nista vise od npr Nimfomanke… Bilo bi super zabraniti svim mladjima od 20 (a mozda i 25?) da ga gledaju, ali danas svi sve gledaju pa ce i ovo. Sovinisticke poruke? Hmmm pa mogla bih da se kladim da ih ima u vecini filmova. Uostalom bre pa Niveina reklama- ona za Anti-stress stick, ili sta vec, je po meni trilion puta gora od ovoga… Ne svidja vam se film? Ok, no big deal. Svidja vam se? Super, blago vama, uzivacete. Bljucnucu od tolike polemike i tolikog kritikovanja filma.

4.
E dolazimo lagano do zanimljivijih tema. Da ne kazem Najzanimljivijih…
Odem ja tako sa Miss AAA i JeCom da gledamo 50 shades, uzivamo u filmu, zamisljamo naseg gospodina Greya i kako sad nijedan sex nece biti dovoljno dobar u poredjenu sa prikazanim na divnom platnu. Ne ide da se ide kuci sad nikako, moji svi potencijalni gospodini grejevi ko za inat nestali i nema im ni traga ni glasa, i onda sta cemo- aj na vino, jer u vinu je spas. Ili je u vinu istina? A mozda i jedno i drugo? Vince da smiri zivce, u ovom slucaju strasti.
…10h kasnije…
Divno jutro, sunce sija, ptice crkucu (eto uticaja Habjanovicke, jos jedan bljuc), ponedeljak a ustvari nedelja, dan za lencarenje. Bas je bio divan film, uzivala sam, cak i sanjala divne snove…mmmm…
Cek!
OMG!
Nemoguce!!!
Aaaaa!!!
Sanjala sam Vucica…
Da rekapituliram: nakon 50 shades, nisam sanjala fenomenalnog frajera sa kojim sam imala sex kakav se samo u snovima i u filmovima moze imati, nego sam sanjala da sam u vezi sa Vucicem?!
Auuu jbt, sta sad?!

…samo o tebi razmisljam…mmmmmm

5.
I da dodjoh do lose karme. Nema drugog objasnjenja nego da mi je neko bacio crnu magiju. Mislim to je jedino moguce objasnjenje. Znaci sta se ovo desava pa nikako da naletim na nekoga ko bi u krevetu mogao da bude bar upola greja (i da, od sad cu sve da merim u grejevima)?! Size doesn’t matter? Pliz fak away. Meni je sve bitno. Tacka kraj. Da li se osecam lose sto to kazem, pomalo. Zao mi je bre svih muskaraca koji imaju taj problem. Ali jbg. Life is a bitch, deal with it. Da li je moguce da nakon toliko godina seksualnih aktivnosti, sad treba da muku mucim?! Nope, nope, nope! I jos kao slag na tortu treba da sanjam Vucica? Pa to je potpuno neprihvatljivo!

I evo, sad cu da se vratim, samo da nadjem negde bre tu dlaku jednoroga, govno prepelice  i zablje oko da skinem ove zle cini sa mene.

Posted in joie de vivre | Leave a comment

plie-tendu-jete i 1,2,3 hopa!

Pita me facebook- what’s on your mind? eh kad bi samo znao, Mark dragi, sta mi je sve na pameti… dva dana bez preteranog posla cine cuda.

Sve krece sa razmisljanjem sta bih mogla da jedem- sto je jedan ciklicni proces koji ustvari zahteva vrhunsko planiranje. Da se razumemo odmah, bez planiranja slabe vajde. Mislim da bih mogla, sad odmah, jedno 5 strana da srocim o uzrocno-posledicnim vezama izmedju obroka i nasih akcija. Ali to bi nekako bio previse veliki efekat ovog besposlicarstva, tako da cu samo nastaviti dalje. Nekako se ovaj logicki sled lagano prebacuje na razmisljanje o van-poslovnim aktivnostima.

Jel sam vam rekla da sam krenula na balet? Ah da, i to u onom mom prethodnom pokusaju da napravim jedan lagani i najpre rastereceni post koji se zavrsio sa poprilicnim brojem stavki koje mi idu na zivce.

Elem, znaci, krenuh na balet.

E sad, posto me vi, moji najdrazi i tako brojni (vas citavih 10 :D) citaoci, ne poznajete, moram odmah da vam kazem- moje predispozicije za balet su 0. Ustvari, verovatno i manje od 0, ako bi to bilo ispravno reci? postoje negativni brojevi, tako da bi verovatno mogli da kazemo -10, ali cekaj zar to nisu iracionalni brojevi, ili je to sad nesto drugo, a ovo su prosto negativni brojevi? hmmm vredi se malo podsetiti matematike i ne biti plavusa u dusi, ali to ipak nije moja trenutna tematika.

Da se vratim, znaci, moj nedostatak fizicke spremnosti da skocim na prstice, dignem nogu do uveta i brzo predjem u pirueticu, me naravno nije sprecio da se odvazim i krenem na casove baleta za odrasle. Kako to ustvari izgleda? Pa, kad pogledate predivnu vam instruktorku pomislite kako je to sve lako i kako telo izgleda veoma graciozno, a onda lagano vratite pogled ispred sebe i u ogledalu ugledate neku iskrivljenu zensku figuru koja vise lici na zensku imitaciju Mr Bean-a nego na buducu labudicu… Ali ne dam se! Uostalom svi smo ucili o Ruznom Pacetu i njegovom izrastanju u Labuda, tako cu valjda i ja!

Devojke drage, mozda jeste kasno da postanete beli i crni labud u Labudovom Jezeru i zaigrate na daskama koje zivot znace, ali garantujem da nikad nije kasno da pruzite sebi fizicku aktivnosti uz izuzetno uzivanje! Jos se dodatno i zabavite gledajuci sebe u ulozi balerine! Ima li nesto lepse?? Za vise informacija, izvol’te https://www.facebook.com/profizio

A sad one druge malo, kako bih rekla, intrigantnije, van-poslovne aktivnosti- shopping & dating.

O, da!

Ovako, znate vec, pisala sam u nekom od postova (hmm recimo u julu 2014), o zenskom vesu, njegovoj vaznosti za samopouzdanje a potpunoj nevaznosti onda kad mislite da je izuzetno vazan- iliti u pred-krevetnim akcijama.

E sad, sredinom 2013. godine (vreme brzo leti…) pozamasne novce sam dala na osvezenju svog lingerie i nakupovala poprilican broj kompleta- pogotovo sto sam odlucila da se trudim da bude sto cesce uparen. Od tad je eto proslo skoro pa dve godine, i nije da nisam tu i tamo kupovala sitnice, ali vec neko vreme se nisam castila.

I bas eto sinoc, nakon posla, se nadjoh ispred izgloga Intimissia i pred vecitom dilemom- para nema, zelja ima, i, sta sad?

Kako sam od nedavno sam postala single (necu reci sa ostala sama!! ziveo feminizam!) desilo se to da mi je nekako nestalo povoda za kupovinu nekog, onako, malo provokativnijeg donjeg vesa. A ispred mene na stalku sve vrvi od provokativnosti… Muke zive- para nema, povoda jos manje, a izbor da vam se slosi od lepote…i jos…Snizenja!

Oni koji me poznaju, reci ce- vidi ovu sto se pravi fina, kao nema povoda, nije nego. Ali evo, odmah cu objasniti o cemu se radi. Kupovina provokativnog, sexy donjeg vesa koji ima iskljucivo za cilj da zadivi suprotnu stranu, se radi kad vam je ta suprotna strana dovoljno bitna da biste je zadivili. Mislim, to se ne radi na prvom date-u, ups, na prvom sex date-u, niti na drugom, trecem,itd.. Vec kad se dovoljno upoznate, ostvarite punu bliskost, i tako te neke stvari. Secate svega onoga sto se nekad ostvarivalo pre nego sto skocite sa nekim u krevet? E, da, bas te stvari- cesto nazvanim emocijama.

Danas kad je sve nekako komplikovano- uskacemo u krevet na pogled, a da bismo dali emocije treba mecka da se porodi, i sa svim ovim muskarcima koji su uplaseniji od zena, ni sama ne znam koliko bi to trebalo da prodje da biste izvukli svoj providan, rupicast crni kompletic a da oni ne pomisle: 1. da vam previse znace i odjure glavom bez obzira; 2. da ste previse ste provokativni; 3. da ste se dosad samo pravili fini da bi ga zaveli a ustvari ste anakonda u krevetu i van njega; 4.  da ste pak previse “laki” (sta god to tek znacilo); 5. da oni nisu dovoljno dobri pa smatrate da im treba dodatna motivacija; 6. da se sad od njih ocekuje ne znam ni ja sta kad ste se vi vec toliko potrudile; 7. tema razno jer ko zna sta sve ne moze da padne na pamet tim komplikatorima… A u stvari, vi biste samo da izgledate zanosno i da zavodite. Ali dobro da ne sirim dalje pricu, shvatatile ste i same.

Kako god, ja sam se nasla pred spomenutom mukom…i onda

flash of genius! 

Shvatila sam da je kupovina tog fenomenalnog kompleta na snizenju (kljucna rec!) ustvari- ulaganje u buducnost!! Cim se bude ukazala prilika, eto mene u njemu! I tako…ziva bila kreditna kartica…

…sad samo treba jos docekati povod, da ne kazem priliku.

Posted in joie de vivre | Leave a comment