Apstraktan roditelj

Kad čujete roditelj, da li prvo pomislite na figuru majke, oca, ili dvoje ljudi koji su kao dva u jednom? (Znate ono prava ljubav, dve polovine koje se pronalaze nakon dugog lutanja, i onda ovo je ono što nastane nakon happily ever after- operativna uloga te dve polovine na delu).

Meni se lično odmah javi slika siluete žene i muškarca koji stoje zajedno, jedno pored drugog i imaju podjednake uloge u vaspitanju svoje dece. Nekako mi roditelj ne implicira da se radi o ženskom ili muškom roditelju, već kao bezpolna uloga koja je ista u oba slučaja. I sad zašto je sve to uopšte bitno? Roditelj ko roditelj, koja je razlika?

familypic

U momentu kada sam počela da otkrivam čari trudnoće, tad sam počela i da se interesujem malo više za tekstove vezane za vaspitanje dece. Znate, ne bih volela da imam razmaženo dete, a kako sam poprilično kritična prema tuđoj deci (da, znam a ko nije…) onda nekako bih volela da iste te aršine upotrebim i za svoju buduću. I sad kako sam shvatila to je skoro pa nemoguće jer valjda kad dobiješ svoje dete onda sve ono što si nekad osuđivala kod onih roditelja počinješ sticajem okolnosti da primenjuješ na baš svoje dete. Ali dobro, nada umire poslednja, ne?

No, da se vratimo na prvobitnu ideju (i da, i ovaj tekst je inspirisan 8. martom, aww divno <3), znači roditelj kao osoba neodređenog pola… Da, dok ne dođete u susret sa upravo tekstovima o deci. Obrni okreni, svi tekstovi se svode na jedno- roditelj je zapravo mama. Mama je ta koja diriguje koliko će se pažnje posvećivati detetu, da li će dete spavati u krevetu sa njom ili ne, da li će dete nositi kad plače, da li ćete dete grditi ili ne, da li će primenjivati nove vaspitne mere (mere zasnovane na objašnjavanju a ne na kažnjavanju), da li će dete jesti zdravo i organsko, da li će dete ostavljati na čuvanje drugima dok je malo, itd. Sve u svemu, mama je tu alfa i omega. I sve je to super, jer ipak mi to malo čudo nosimo 9 meseci, pa onda ukoliko dojimo tu se još više povećava povezanost, i da zaista mame jesu po prirodi stvari odmah povezane sa detetom, jer dete je deo njih.

Ali, gde je tu tata? Tata se stavlja otprilike u rang baba i deda, on se tu i tamo pojavljuje da podrži ženu u svojoj novoj ulozi, eventualno se njegova uloga spominje za aktivnosti kupanja deteta, i to bi bilo to.

Zašto tatama ne može da se pripiše uloga mama? Osim konkretnog dojenja, koje kod nas i nije baš toliko zastupljeno, zašto se pravi tolika razlika mame i tate? Rođenjem deteta obe osobe dobijaju nove uloge, ne samo žena. Žena postaje majka, muškarac postaje otac. Zapitam se kako li je svim samohranim očevima koji sve uspevaju sami, baš kao i samohrane majke, a njihove uloge nema čak ni u časopisima?

U susret 8.martu i jednakosti polova,

L.

Advertisements
This entry was posted in joie de vivre. Bookmark the permalink.

2 Responses to Apstraktan roditelj

  1. Zuba says:

    Čestitam na trudnoći!
    Slažem se s tobom, slika roditelja u vidu samo majke, ne olakšava samohranim roditeljima posao i život.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s