B2B

Bog’te, skoro mesec ipo od prethodnog posta, al vreme leti, ko bi reko. Sedim tako na poslu, ima ga poprilicno pa je onda muka zapoceti, i razmisljam o predstojecem ispitu- jos ovaj i eto meni dugoocekivane licence.

Nego, as you may know, pocetkom septembra uskocih u “zajednicki zivot” vode. A onda malo zatim i:

E sad necu vas smarati sa svim mogucim kombinacijama koje sam isprobala, a bilo ih je, cisto da se zna, jer sebe nikad nisam umela da zamislim u vencanici, pa mi se retko koja zaista i svidi. No, naci ce se vec nesto.

U medjuvremenu planiranje se vec ozbiljno zahuktava.

Gosti:
Spisak broji 200 ljudi. Samo sa moje strane. Pa jos 200 sa djuvegijine, i eto nama 400 gostiju. Sitnica.

Lokacija:
Kragujevac. U prevodu, ovih mojih 200 treba smestiti i doterati do Kragujevca. Sitnica.

Muzika:
bez orkestra, nista! Narodnog, naravno. Al’ eto zackoljice, izbirljiva mlada (odnosno moja malenkost) bi malo muzike na engleskom, a bilo bi odlicno ako bismo mogli i koji francusku pesmicu. Znate onu Zaz- je veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur.. Ili mozda Edith Piaf?
Sve ce to djuvegija da sredi! Mlada resila da digne sve 4 uvis i samo da daje instrukcije. A usput da trazi cudesnu pesmu za prvi ples.

Djuvegijina tasta:
Tako sitna i na prvi pogled miroljubiva. Ali, ispod mire sto djavola vire. U ovom slucaju i vidu 100 pitanja. 1000 zasto i 1000 zato.
“Svadba jeste za 8 meseci, ali o nekim stvarima treba odmah razmisljati”. Pomislim ja neke krucijalne stvari koje sam zaboravila.
“Ko ce da kiti svatove? Drugo,da li se pokloni daju pre ulaska u salu ili nakon? A cvece? A slikanje? A..”
Khmm, polako mama, ima vremena. Nemoj da nam djuvegija pobegne glavom bez obzira. Sta cu onda?!
To me natera da se prisetim zanimljivih dogovodvstina iz samackog zivota. Hmm, pa ne mogu bas da kazem da mi je bilo lose, cak sta vise.
Prodje mi misao da mozda dam malo mami podstreka sa svim tim ispitivanjem, mozda jos malo uzivanja u solovanju i nije bas tako na odmet.
Ali kad vidim svog dragog omeksa mi srce, pa mi bude malo zao potencijalnih muka koje ga cekaju.

I tako, ukratko, jasno vam je zasto postova nema.

Advertisements
This entry was posted in joie de vivre. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s