Apstraktan roditelj

Kad čujete roditelj, da li prvo pomislite na figuru majke, oca, ili dvoje ljudi koji su kao dva u jednom? (Znate ono prava ljubav, dve polovine koje se pronalaze nakon dugog lutanja, i onda ovo je ono što nastane nakon happily ever after- operativna uloga te dve polovine na delu).

Meni se lično odmah javi slika siluete žene i muškarca koji stoje zajedno, jedno pored drugog i imaju podjednake uloge u vaspitanju svoje dece. Nekako mi roditelj ne implicira da se radi o ženskom ili muškom roditelju, već kao bezpolna uloga koja je ista u oba slučaja. I sad zašto je sve to uopšte bitno? Roditelj ko roditelj, koja je razlika?

familypic

U momentu kada sam počela da otkrivam čari trudnoće, tad sam počela i da se interesujem malo više za tekstove vezane za vaspitanje dece. Znate, ne bih volela da imam razmaženo dete, a kako sam poprilično kritična prema tuđoj deci (da, znam a ko nije…) onda nekako bih volela da iste te aršine upotrebim i za svoju buduću. I sad kako sam shvatila to je skoro pa nemoguće jer valjda kad dobiješ svoje dete onda sve ono što si nekad osuđivala kod onih roditelja počinješ sticajem okolnosti da primenjuješ na baš svoje dete. Ali dobro, nada umire poslednja, ne?

No, da se vratimo na prvobitnu ideju (i da, i ovaj tekst je inspirisan 8. martom, aww divno <3), znači roditelj kao osoba neodređenog pola… Da, dok ne dođete u susret sa upravo tekstovima o deci. Obrni okreni, svi tekstovi se svode na jedno- roditelj je zapravo mama. Mama je ta koja diriguje koliko će se pažnje posvećivati detetu, da li će dete spavati u krevetu sa njom ili ne, da li će dete nositi kad plače, da li ćete dete grditi ili ne, da li će primenjivati nove vaspitne mere (mere zasnovane na objašnjavanju a ne na kažnjavanju), da li će dete jesti zdravo i organsko, da li će dete ostavljati na čuvanje drugima dok je malo, itd. Sve u svemu, mama je tu alfa i omega. I sve je to super, jer ipak mi to malo čudo nosimo 9 meseci, pa onda ukoliko dojimo tu se još više povećava povezanost, i da zaista mame jesu po prirodi stvari odmah povezane sa detetom, jer dete je deo njih.

Ali, gde je tu tata? Tata se stavlja otprilike u rang baba i deda, on se tu i tamo pojavljuje da podrži ženu u svojoj novoj ulozi, eventualno se njegova uloga spominje za aktivnosti kupanja deteta, i to bi bilo to.

Zašto tatama ne može da se pripiše uloga mama? Osim konkretnog dojenja, koje kod nas i nije baš toliko zastupljeno, zašto se pravi tolika razlika mame i tate? Rođenjem deteta obe osobe dobijaju nove uloge, ne samo žena. Žena postaje majka, muškarac postaje otac. Zapitam se kako li je svim samohranim očevima koji sve uspevaju sami, baš kao i samohrane majke, a njihove uloge nema čak ni u časopisima?

U susret 8.martu i jednakosti polova,

L.

Posted in joie de vivre | 2 Comments

Veliki povratak

Ok, svasta nesto sam planirala sa svojim blogerskim ambicijama, ali mislim da mi je povratak na ovaj moj blog bio poslednji na listi. Od pocetka blogovanja, te sve dalje nam 2014., toliko toga se izdesavalo da sam pomalo cak ostala bez teksta dok sam prolazila kroz stare postova…Deluje neverovatno, samo 3 godine a opet… wow! Ne kazu dzabe da zivot pise romane, ne?

No, sve u svemu, eto me danas, ne samo udata vec i trudna!

images-3

Oh da! To su ti veliki dogadjaji usled kojih potreba za blogovanjem postane jaca nego ikad. Da se razumemo, nakon svadbe ovaj blog je imao jos par trzaja ali sve manje i manje, jer ono sto mu je bila prvenstvena uloga (pracene single zivota) je izgubilo svaki smisao, pisanje o politici, drustvenim pojavama i desavanjima je postalo zamorno, a pokrenula sam i onaj projekat blogo-casopisa, te su teme dodatno presusile…

Ali onda, pre jedno 4 nedelje sam saznala srecne vesti!! I eto novog nepresusnog izvora za pisanje- a da nisam ni sanjala da cu ja bas pisati o trudnoci! Verujte jos uvek nisam dosla do stadijuma shvatanja da trudnoca rezultira bebom, ali da, i tih tema ce biti tamo od sredine avgusta pa na dalje.

Usled trudnicke nesanice, ne planirano sam ipak docekala i srpsku Novu godinu- te eto prave prilike da vam pozelim da vam ova godina donese mnogo radosti, ostvarenje snova i nimalo briga!

Boljeg uvoda od ovog nema, cisto da se ne frapirate kad vidite sledeci post sa naslovom tipa: vesela trudnica 🙂

Posted in Uncategorized | 5 Comments

I opet nešto novo

Opet neke novine- ovaj put novine u blogovskom životu. Napokon sam skupila petlju i napravila sa još par ljudi jedan mali projekat u vidu blogo-časopisa. Zašto petlju- pa zato što prvi put pišem javno, i prvi put delim sa svojim užim i širokim prijateljima- a kako drugačije nego putem facebook-a. Šta će sa tim na kraju biti, videćemo. Možda uspemo nešto pametno da uradimo, a možda i ne. U svakom slučaju, eto, malo pauziram na ovom mestu- a nije me mesto nešto dugo držalo- a nadam se da ćete me (ili još bolje reći sada već- nas) pratiti na sledećoj adresi:

womenizermagazine@worpress.com

Do skorog ponovnog viđenja,

Tschuss!

Posted in joie de vivre | 2 Comments

Frapiranost

Ok, evo i zvanicno sam totalno frapirana. Sto bi rekao onaj mali sto ga je cale snimao nakon odlaska kod  zubara- is it real life?? Heh, sad kad se setim, bas simpatican neki mali, evo linka za one koji se ne secaju:

Nego, razlog moje frapiranosti-htela sam da krenem sa pricom o Zenama Zmaj, i tako jos uvek osmisljavajuci o cemu bih mogla da napisem rec, dve, u beskrajnom skrollovanju na facebook-u, iscudjavanju na stanje u medijima koji sve sto umeju da kazu o novoformiranoj vladi je da je Ministarka Gej, naleteh na razbibrigu u vidu clanka o Jennifer Aniston koja svima stoicki porucuje da nije trudna i da je to skroz ok. Uh, izem ti razbibrigu, a i stoicizam…

Pa ljudi moji da li je moguce da jos uvek pricamo o tome?! Ne, nije osnovni preduslov za nase ispunjenje nekoliko celjadi koji se hvataju za suknju. Mozda vecinu to ispunjava, ma mozda i sve nas to ispunjava ali zbog nemogucnosti, zelje za konformizmom sto bi rekla draga nam novinarka iz Politike, zelje za karijerom, straha od finansijko politicke situacije, straha od buducnosti, zelje za pravom da to ne zelimo, ma zbog cega god – bitno je da imamo na to pravo! I dosta bre vise o tome.

A onda nekako klik po klik, scroll po scroll i dodjoh do Lune Lu i emisije Talija koju sam da budem iskrena prvi put odgledala prosle nedelje kad joj je gosca bila najdraza nam Dinja. Cim sam ugledala Luna Lu odmah sam pomislila- pa eto Zene Zmaj! Zar ne? Jedna je od pionira u dokazivanju da biti lep ne mora biti samo kad si kao sa naslovnice. Lepa zena, pametna zena, puna zivota, energije, zanimljivosti, zavodljivosti, ma eto, sta vise reci nego Zena Zmaj.

I tako uzmem da pogledam sta je to sto ovaj put Zena Zmaj ima da nam kaze. Emsija, odlicna kao i sama L.L., medjutim ne mogu da ne obratim paznju na sledece:

  1. neverica koliko ljudi ne cita
  2. zasto je blam biti pisac knjiga za plazu?
  3. zasto je smor ako te neko poistovecuje sa sex & gradom?

Doduse, moram priznati da mi se javila znatizelja da procitam sta ova “velika” spisateljica ima da nam kaze, i zbog cega taj otpor prema plazi i omiljenoj mi seriji, te stoga odlucih da istu procitam. O utiscima u nekom drugom momentu, a sad odoh zaista da porazmislim o zenama zmaj i da se ne zamajavam vise sa ponudjenim razbibrigama na ovom internetu.

Uzivajte u emisiji:

Posted in Uncategorized | Leave a comment

Samo za hrabre

Upoznati druge, shvatiti druge; druge sta? Druge zemlje, druge kulture, prosto- druge. Ili mozda prvo svoje pa onda druge? Mah, ne mogu da doguram do toga  da kazem kako poznajem svoju zemlju, a kamoli druge. Osim zapada naravno, koji nam se uostalom stalno propagira. Okrenuti smo sebi, svojoj muci, svojoj sreci, pa ni tu ne doguramo dalje od svog dvorista.

A onda dodje do nas nekim cudnim nacinima sledeci video (pazite- tezak je):

http://www.zanabriski.com/born-into-brothels-1/

I otvori se pandorina kutija.

Iznenadjenje sto tako nesto postoji? Naravno da ne. Vise iznenadjenje sto iznenadjenja nema.

Eto, toliko.

Posted in Uncategorized | 2 Comments

Recap, DIY sminkanje, nova -dja

Ciao tutti! Eto prvog posta kao novopecena gospodja! Svi pitaju, i kako je u braku? Sta se odgovara na to pitanje? Super je, kao i van braka 🙂 jedino sto sad prvi put pocinjem da koristim reci kao sto su muz, suprug, nosim nesto sto je nalik burmi, i to bi bilo to. Nadala sam se da cu se probuditi mudrija, zrelija i vicnija u kuhinji, ali to se nije desilo…

Novo oktrovenje- zilion foruma na temu braka, nisam ni znala da to postoji! Ne znam ni kako sam na njih nabasala, ali bicete obavesteni o detaljima kada ih istrazim.

Utisci sa svadbe: Uh sto je bilo dobro!! Igrala sam nisam stala! Bilo bas veselo!! A i trajalo je dve dana plus docucak treci! Nego, ko se bese udao? U, da, bogte mazo- ja!! Eto, jedino nisam imala utisak da je bas moja svadba. Jos uvek se iscudim kad pomislim na to. Ali mozda bas zbog toga i dragi i ja smo bili skroz opusteni i uzivali u svakom momentu (izuzev slikanja sa gostima…) i prepustili se slavlju!

Nego, samo da vam se pohvalim- sama sam se sminkala!! Oh, yeah!! Devojke ne dajte se zavarati- sminkanje je lako. I, iako nisam mogla ni da pretpostavim da cu ja nekad nesto pametno imati da kazem o sminkanju, evo mog doprinosa beauty blogosferi:

DIY sminkanje:

  • Pogledate sta imate kod sebe od sminke a da znate da je ok; ja sam imala sledece:
    • Rumenilo (ne pitajte me koje, valjda l’oreal koji korisitm svaki dan za posao)- ruzicaste boje
    • Fiksator za sminku (nemam pojma koji, prvi put ga tad otvorila)
    • Karmin i sjaj- toga uvek imam na izvolte a na kraju shvatim da je labello zakon
    • Puder- imam jedan koji je kao krema od Bourjois i shvatila sam da od njega slabe vajde jer ipak treba nesto trajnije od toga
    • Realno sam imala jos ovo: maskaru, senke za oci i eyeliner ali u momentu kad sam otisla u Jasmin na to sam zaboravila i naravno kupila
  • Izracunate maksimalni budzet koji ste spremni da ulozite u svoju novu sminku i odete u najblizu parfimeriju. Moja topla preporuka ide Jasminu gde su me docekale dve fenomenalne gospodje koje su me ne samo uputile u svet sminkanja, vec su mi dale i fenomenalne savete sta da kupujem a sta ne, sve u sklopu budzeta koji sam imala.
  • Kao sto se supermarket ne ide praznog stomaka, tako se i u ovom slucaju ne ide a da pre toga niste pazljivo pregledali sta vec imate, i sa striktnim budzetom i spiskom sta hocete sve da kupite
  • A evo sta sam ja uzela, i kako se sta pokazalo:
    • Puder- Aleluja divnim gospodjama koje su shvatile da ne volim teske pudere i dale mi najdivniji puder- Shiseido Sun Protection Liquid Foundation, rsd 4,390 traje citav dan a ne oseti se- poprilicno skuplji od mog Bourjois ali je ipak znacajno bolji
    • Karmin- posto je karmina nikad dosta, naisla sam na najdivniji karmin- pri tom na snizenju: Sisley Hydra Long Lasting Lipstick- iz nekog razlika bio je na popustu od 50%, full cena mu je preskupa- rsd 5,789- ako naidjete na ove koji su bili na akciji- veoma se isplati!
    • Olovka za usne- Artdeco Soft Lip Liner waterproof, odlicno mi je isla uz karmin, ali realno nisam odusevljena, imala sam mnogo bolje, cena je doduse ok, medjutim ne bih bas mogla da preporucim- rsd 929
    • Highlighter- ok, za ovo sam prvi put cula od radnica u Jasminu, i mogu da posvedocim da to cudo cini cuda. Uzela sam naravno Bourjois jer smatram da je to najbolji value for money- Bourjois Poudre de Riz de Java- navodno pirincani puder (zar to zaista postoji? ustvari, sta je puder? od cega se pravi? wow ovo je stvarno novi univerzum), cena rsd 1,459. Mene su prodavacice uputile u to kako se nanosi, ja pojma nisam imala. Generalno ne deluje da nesto uradi a onda kad se stavi gde treba nekako bas lepo istakne lice. Divota!
    • Ostalo- e sad posto ja nisam imala spisak mimo svega ovoga uzela sam jos i senke, maskaru, eyeliner, vestacke trepavice (eno ih cekaju neku priliku), i jos jedan sjaj za usne. Od svega toga istakla bih sjaj za usne- Artdeco koji se pokazao wowww!- Artdeco new hydra lip booster- cena rsd 1,063

Ok, od mene na ovu temu zaista dosta.

Hmm sta sam jos htela da vam kazem… Ah, da! Jel ste znali koje se sve zavrzlame desavaju kad promenite prezime ?!?!?! Znaci prvo sto izmena kosta da se srmznete, drugo sto jedno pokrece drugo a drugo trece i treba zilion papira izmeniti, a trece sto navodno postoji zakonski rok od 15 dana nakon nastale promene. Sankcije: 50,000 i/ili 30 dana zatvora. Aiks!!!  A ja videla 16.dana, 5 dana pred poslovni put. Ostaje nada da ce teta na salteru za izmenu licne karte biti fina i puna razumevanja kad dodjem za mesec ipo dana. Ah pa da, tako sam i dosla do silnih gore pomenutih foruma- pokusala sam da nadjem da li se zaista ovo pravilo od 15 dana striktno primenjuje- i sreca moja pa se ispostavilo da i ne toliko. Nadajmo se da ce sreca biti na mojoj strani.

I cisto da ne ispadne da sam samo lenja, evo kako ide proces:

  1. Morate izvaditi Izvod iz maticne knjige vencanih i Uverenje o drzavljanstvu (promena i upis u registar vencanih bi trebalo da ide automatski, ali ako kojim slucajem nije izvrsen potrebno je da donesete na uvid Vencani list)
  2. Nova licna karta- donesete izvod i drzavljanstvo, uplatnicu i podnesete zahtev za izmenu licne karte zbog promene prezimena
  3. Nov pasos- isto tako
  4. Zdravstvena – obicno moze poslodavac da zavrsi
  5. Radna knjizica- mora licno, o da
  6. Racun u banci i platne kartice- o da morate i to da menjate jer vam se promenilo prezime i licna karta
  7. Vozacka dozvola- tako je, ne treba i to zaboraviti

Sve na sve, ispada da ovo “zadovoljstvo” kosta oko rsd 10,000.

Eto, ja cekam da se vratim sa odmora, nesto mi se ipak ne zuri sa ovim procesom. A dok sam u ovoj fazi ni tu ni tamo, osecam se malo kao nicija zemlja izmedju dva granicna prelaza. Ali o tome drugi put!!

Posted in joie de vivre, Uncategorized | Leave a comment

Livestream

Na poslu haos, van posla isto malo haos- znate, udajem se eto vec sledeci vikend. Bogami, prosao ovaj period nekako za tren.. Nego, pre nego sto podelim ono na sta sam jutros naletela zagrevajuci se za predstojece radne aktivnosti, htela bih da vam saopstim da sve ono sto pricaju kad sta treba raditi pred svadbu je u praski sto bi rekli totalni bullshit.

O, da!

I evo real life experience sta se desava 7 dana pred svadbu:

  • Pozivnice- ijuuu, pa odakle nam ovih 30 pozivnica?? zar nismo sve razdelili? Uopssss, totalno sam zaboravila…
  • E pa mogla bih malo da pocrnim- pogled ka spolja- kisa…a, da krenem u solarijum? Dobro sam se setila..Elem, trkom u solarijum svaki drugi dan posle posla, mozda mi i uspe
  • Ijaoo vidi pa evo ga ono sto mi je dala zubarka za blistavo beli osmeh! Ha! Znala sam da cu ga naci kad tad! Hmmm kazu treba 45 min da se nosi, tja, mozda ipak krenem od sutra…Uops, kazu za optimalan efekat primeniti min 3-4 puta. Ne piti kafu, crveno vino, zeleni caj. Malo krstarenja netom- min 2 nedelje pred svadbu. Mah, sad cu i to brzinski
  • Gospodja djuvegijina tasta to be, iliti moja mila mati: “Mislim ne znam kako si to mislila, ali svi nasi gosti koji dolaze dan ranije su pozvani i na djuvegijino okupljanje pred svadbu, tako si mi ti bila rekla…”….”Ljubaviiiii, imas jos jedno 40tak na onoj zurci sto si planirao kao momacko, cisto da znas, malo mozda i matoraca, ali dobro sta sad svi su veseli!”
  • E a bidermajer?

..itd, mogla bih ovako verovatno u nedogled. Ali dobro, u medjuvremenu se treba i zabaviti, a to nikad nije tesko- verujte mi!

Nego, da se vratim na pocetak- evo necega na sta sam naletela i sto me je malo zamislilo..Da li se zaista treba skroz otvoriti i reci?

Action Production- Open Up

 

 

Posted in joie de vivre, Uncategorized | Leave a comment

Pozivnice, cvece i naravno politika

Eto dosao je i taj trenutak..hmm ne, ne mogu tako, kakav cliche. Ajmo iz pocetka, znaci:

Dragi prijatelji, nakon ovog i onog, zavrzlama i odvrzalama dosao je momenat konacnog zaokruzenja i

Agrha ne!

Dragi prijetalji, dosao je dugo ocekivani trenutak da se kaze sudbonosna da…

Uzas, dugo ocekivani trenutak? nije nego…

Dragi prijatelji,  kao sto vec verovatno znate, udajem se! bljak. ko neka mucenica.

Gde je tutorial kako se pise mail sa informacijama o vencanju??? Ne vredi, kad ne ide- ne ide, a onda treba prebaciti loptu u tudji teren- u ovom slucaju djuvegijin. I tako je moj dragi zavrsio sa jos jednom obavezom na listi…

A onda je doslo pitanje cveca i dekoracije… Novi niz pitanja: koju biste boju da preovladjuje? koje boje ce biti renovirana sala? a za mladenacki sto? a za kicenje svatova? hocete ruzmarin? a za devojke da se vezuje oko ruke? a hocete kutiju ili kavez? (Kavez? Kakav sad kavez? A pa to vam je umesto kutije za koverte sad postoje kavezi, lepi su, kao za pticice, bas su lepi) a pa ne boje za kicenje cete ukombinovati sa tematskom bojom?

Tematskom bojom??

Pa da..zar nemate tematsku boju? A jel ste izabrali vencanicu? Ili mozda cipele? Hmm, jel se vi udajete juna ove godine ili sledece?

Grrr

I onda kazu kako ne razumeju zasto su sve mlade nerzovne. Zasto? Pa zato sto nas ljudi bombarduju nebitnim pitanjima. Eto zasto. Kakve bre tematske boje? Hocu cvece, raznobojno, uklopivo, hocu sve u nekim blagim nijansama da mogu koju god boju da mi se cefne na dan svadbe. Eto to hocu. I ne, necu svecnjake i necu lijane za mladenacki sto.

Da, primecujete, blizi se svadba. A sa svadbom i organizacija svadbe. I sad meni nije bas najjasnije sta rade ti planeri vencanja kad kako god da obrnes ti moras da doneses odluku i o cvecu i o torti i o haljini i o rasporedu sedenja (ajoj..to tek dolazi) i o muzici, ma brate mili o svemu. Ali dobro. I da, tokom ovog procesa sve moje mastarije podstaknute knjigom Nore Roberts od pre koju godinu vezano za biznis planerke vencanja su naravno pale u vodu…

A onda je do mene dosao zahtev da pomognem u pripremi predavanja vezano za finansiranje politickih partija. Tematika naravno ni najmanje bliska mislima u glavi, ali posao ne pita koje te misli more. I tako pocnem da izucavam zakon sve misleci kako cu sve lepo ocas posla.

Hmm da, mozda u nekoj organizovanoj drzavi u kojoj sve relevantne informacije mozes da dobijes na jednom mesto.

Da, mozda u nekoj tamo drzavi u kojoj nemas zakone koji se donose sami za sebe bez uskladjivanja sa celokupnim parvnim okvirom.

I da, mozda u nekoj tamo drzavi gde postoje ljudi zaduzeni za pracene implementacije zakona, sankcionisanje u slucaju nepracenja, i na kraju izvestavanje o implementaciji zakona.

No medjutim, ne i u nasoj u kojoj moras sa tri razlicita mesta da izvuces najmanje tri zakona podjednako bitna koja po barem ovom pitanju nisu uniformisana, na osnovu svakog od ta tri ne mozes ni predpostaviti postojanje druga dva, niti shvatiti njihovu relevantnost.

I onda se jedno poprilicno jednostavno pitanje zakomplikuje na nacin da moras da budes finansijsko-pravni extra mega giga ekspert da bi shvatio koje su to obaveze politickih partija vezano za finansijsko izvestavanje.

I kako onda da ne pozelis promenu, kako da ne pozelis uredjen sistem, kako ne pozelis da se cela bagra makne vise sa vlasti.

Ne samo da pozelim, nego pozelim da sama dodjem tamo i maknem ih. Da pokazem da moze drugacije, da treba drugacije, da je promena moguca. Da, promena je moguca.

I eto ako ista drugo, onda bar zato jer verujem da je promena moguca, kazem sebi- Da, Dosta je bilo.

Posted in joie de vivre | 6 Comments

(Ne)kreativnost

Moram da priznam da mi kreativnost nikad nije bila jaca strana. Kao ni detalji. Ja sam devojka koju zanima sustina i logicki sled. U poslu mi je bitno da bude cisto, uredno, jasno i uniformisano. A sad ubacivanja onoga sto se zove “final touch”-  poneke slike koja ide uz izvestaj, potraga za savrsenim formatom, ukratko dodatno ulepsavanje izvestaja, ili cega god- e toga se setim samo ako bas imam vremena (iliti- nikad), ili taj deo prosto iskuliram. Sto bi znacilo- iskuliram.

E sad u van poslovnom svetu sam mnogo manje kruta, ali isto tako lisena osecaja za kreativnost. Prosto sam u tom domenu- dosadna. Ako ne vidim onda ne mogu ni da zamisli, odnosno da vizualizujem kako bi nesto moglo da izgleda. I tako, sad u ovim mesecima kad se treba pozabaviti haljinama za The Day, to je pravo mucenje za moju malenkost, jer jedinu haljinu koju sam zapazila na nekom od sajtova jos uvek nigde nema, a ovo sve ostalo gledam i gledam, no nit znam kako mi stoji, nit imam neku viziju kako bi to moglo da bude. Ukratko- totalno sam izgubljen slucaj.

A to otkud cela ova tematika ide otprilike ovako… Danas mi je palo na pamet kako mi malo ide na zivce ovaj moj naziv bloga, i, iako da budem iskrena nisam ni gledala da li imam opciju da tu nesto menjam, pocela sam da razmisljam kako bih mogla da ga preimenujem.. Naravno sve sto mi pada na pamet je takav uzasan cliche, tipa- “moj mali kutak” (unapred se izvinjavam svakoj potencijalnoj osobi koja se osetila iole prozvanom) ili recimo hmm, hmmm “Re(tro)vizor”– mada sam sigurna sam to negde videla a ne znam otkud mi je to sad palo na pamet, carpe diem”?, majku mu…toliko jezika, sfera interesovanja, a kad zatreba- corak.

Odoh da mozgam sta i kako, a vi divni ljudi, ako se setite necega, javite!

Posted in Uncategorized | 2 Comments

Yes, I can

Vracam se lagano kuci sa posla, i tako, malo mi lutaju misli, od predstojece svadbe, preko trenutne knjige u rukama, pa malo o tekucim finansijama, ukratko sadasnjost, bliska i ne tako bliska buducnost. Kao sto rekoh, lutaju misli samo tako. I, u svom tom lutanju, prisetim se dogadjaja od pre nekoliko meseci…

Sedim ja tako u troli, pravac Brace Jerkovic, na rodjendan drugarice. Srednjoskolske. Klacka se trola lagano, meni misli opet lutaju, malo o drugarstvu, pa malo o poslu, malo o djuvegiji, i tako, sve po malo. U nekom trenutku udje u trolu simpaticni cigancic. Ima jedno 14tak godina, deckic pravi, vidi se fin, lepo vaspitan. Bas onako da vam bude sve milo. Medjutim, usled vremena u kakvom zivimo, ocigledno ne dele bas svi moje misljenje… Preko puta mene sedi starija gospodja, verovatno nekad lepa, nekad mlada, deluje kao nekadasnja gradska klasa. A sada, nazalost, nesrecna, puna besa, ne vise dobrostojeca, sa preteranom sminkom, neukusnom gardarobom, lagano prelazi u kategoriju babe.
I kako to biva, kad nam je drugi kriv za sve, krene ona da kinji mladog momka. Momcic pokusava da joj uputi poglede pune ostrine i besa a ustvari se vidi samo stid, bol i nadasve povredjenost… sto njoj, verovatno prvi put u zivotu nadmocnoj, daje jos vise podstreka za grube reci.
A ja…ja sedim prekoputa nje streljam pogledom i gorim od zelje da viknem, kazem, uradim nesto- ali ne uspevam. Zbog cega, ne znam. I onda me uhvati jos veci stid, zbog nje, zbog same sebe, zbog celokupnog drustva, ma zbog celog sveta. Pokusavam da detetu uputim toplu rec, pogled podrske… i osim pogleda jedino sto uspevam da pri izlasku mu kazem, u sto bezbriznijem tonu: “ma pusti nju, nemoj da se sekiras”

I eto.

Ja, vecito gundjalo, veciti pobornik pravde, borca za tudja prava, sam ostala nema i puna srama.

I u duhu novogodisnjih odluka, zelela bih da ja, i svako od nas, uvek smogne dovoljno hrabrosti, potisne stid i sve svoje slabosti, i u datom trenutku zalozi se za slabijeg, kaze, vikne, prekori. Sto bi rekao Obama- Yes, we can.

Posted in joie de vivre | 5 Comments